Da li je važno koju vrstu (modalitet) terapeut primenjuje?
Psihoterapijski modaliteti razlikuju se po tome na koji način razumeju psihološke teškoće i kako pristupaju promeni. Međutim, za kvalitetan rad nije od presudnog značaja modalitet psihoterapije, već sama stručnost terapeuta, njegov kapacitet i empatija, vaše potrebe, ciljevi i spremnost na rad, a najvažnije od svega jeste odnos koji izgradite sa terapeutom. Odnos poverenja i povezanosti značajno doprinosi promeni i utiče na uspešnost psihoterapije.
Na prvoj seansi moguće je sa terapeutom prodiskutovati koji bi modalitet najviše odgovarao vama i vašim ciljevima, ako imate potrebu za tim. Svakako, terapeuti u svom radu primenjuju i tehnike iz drugih modaliteta pored svog bazičnog, jer uglavnom poseduju i dodatne edukacije.
Da li kod porodičnog terapeuta mora doći cela porodica?
Ne. Porodični terapeuti mogu raditi i individualne i porodične seanse, zavisno od potreba i teme sa kojom klijent dolazi. Tokom procesa se u terapiju može uključiti cela porodica ili pojedini članovi, ukoliko za to bude potrebe. Rad porodičnog terapeuta u bilo kom setingu (individualnom ili porodičnom) fokusira se i na porodične odnose, uloge i funkcionisanje klijenta u porodičnom okruženju. Pored toga, terapeut sa klijentom prorađuje i njegove lične sadržaje i dileme, van porodičnog konteksta.
Porodični terapeuti sagledavaju svog klijenta u okviru šireg konteksta i zajednice, bilo da se radi o porodici, poslovnom okruženju, etničkoj grupi ili drugim. Za razliku od drugih modaliteta, porodični terapeuti u razumevanje i rad sa klijentom uključuju i sve zajednice kojima on pripada i koje utiču na njega. Metaforično, klijent se posmatra kao organ velikog organizma: ako sam organ ne funkcioniše u nekom trenutku, pretpostavka je da ni ceo organizam ne funkcioniše. Odnos je cirkularan — kako organ utiče na organizam, tako i organizam utiče na stanje organa.
Da li psihoterapeut daje savete?
Psihoterapija nije isto što i savetodavni rad, tako da psihoterapeut ne daje savete. Savetodavni rad je kraći, odnosi se na traženje konkretnih i praktičnih odgovora za datu temu i ne bavi se unutrašnjim procesima. Psihoterapija je proces koji se odnosi na istraživanje unutrašnjeg sveta i procesa, pomažući klijentu da sam istraži rešenja i izabere ono koje je najbolje za njega. Istraživanjem unutrašnjih procesa pomaže klijentu da dođe do trajnih promena u svom načinu ponašanja, mišljenja i osećanja.
Koja je razlika između psihologa i psihijatra?
Psihologija se ne studira na medicinskom fakultetu i ne pripada medicini, već društvenim naukama. Psihologija se bavi psihičkim funkcionisanjem i njegovom procenom, a psiholog može raditi savetodavni rad, a uz dodatnu edukaciju i psihoterapijski rad. Psihologija se proteže kroz različite oblasti rada i, zavisno od usmerenja, imamo psihologiju obrazovanja, psihologiju rada, kliničku psihologiju… Za svako od ovih usmerenja psiholog se opredeljuje i usavršava kroz master studije ili drugi oblik edukacija, specijalizacija i usavršavanja i radi u okviru te oblasti.
Psihijatrija pripada medicinskim naukama i završava se kao specijalizacija posle medicinskog fakulteta. Psihijatri se bave mentalnim zdravljem i njegovom procenom, postavljanjem dijagnoze i odgovarajućom farmakoterapijom. Psiholozi, ni kao klinički psiholozi, nemaju pravo da postavljaju dijagnoze niti da propisuju farmakoterapiju, ali mogu vršiti procenu psihološkim testovima. Psiholozi i psihijatri se međusobno dopunjuju.
Kako da odaberem terapeuta koji je za mene?
Pri izboru terapeuta važno je da uzmete u obzir njegovo obrazovanje, stručnu obuku i iskustvo u radu sa teškoćama sa kojima dolazite. Pored stručnih kompetencija, važno je da terapeut poseduje i osobine koje su adekvatne za psihoterapijsku praksu, ali koje i vama odgovaraju kao klijentu. Terapeuti imaju različite temperamente i osobine ličnosti, i u skladu sa tim takođe možete doneti odluku da li vam terapeut odgovara. Jednako je važan i osećaj da možete otvoreno da govorite, da ste saslušani i da se vaše granice poštuju. Ne morate odmah znati da li je terapeut pravi izbor za vas — kroz prve susrete možete proceniti kako se osećate u tom odnosu i da li vam način rada odgovara.
Šta ako mi se terapija ne svidi?
U svakom trenutku možete odustati od psihoterapije ukoliko prepoznate da nije za vas ili da vam nešto drugo ne odgovara. Možete i istražiti sa terapeutom zašto vam se ne sviđa, što može biti produktivno i dovesti do promene u načinu rada, tako da za vas postane korisniji. S druge strane, možete otkriti da vam možda samo terapeut ne prija ili da ne nalazite korist u tehnikama koje koristi, pa se odlučite za drugog terapeuta. A možete jednostavno prepoznati da se ne pronalazite u psihoterapijskom radu, i to je potpuno u redu.
Da li mogu doći na psihodijagnostiku iz zainteresovanosti?
Da. Psihodijagnostika, odnosno psihološka procena, može se vršiti i na lični zahtev, ukoliko ste radoznali da upoznate sebe iz drugog ugla. U praksi klijenti dolaze na zahtev psihijatra ili psihoterapeuta, ali i samoinicijativno, ukoliko osete potrebu. Psihodijagnostika nam može otkriti naše slabosti i snage, polja u kojima smo dobri i zone u kojima možemo da rastemo i razvijamo se.
Može biti korisna na početku psihoterapijskog rada, kako bi i klijentu i terapeutu dala jasnije smernice za rad ili terapijski pravac koji bi bio adekvatniji. Može biti korisna i u toku terapijskog procesa, kako bi se pratila promena i napredovanje klijenta, ali je potrebno da prođe najmanje 6 meseci od prvog testiranja. Korisna je i samom klijentu ako želi da isprati svoj lični napredak u dužem periodu, kada dolazi samoinicijativno. U okviru psihijatrijskog zahteva može biti korisna za određivanje dijagnoze i daljeg tretmana.
Koja je razlika između savetovanja i psihoterapije?
Savetovanje traje kraće. Sastanci mogu biti jednom mesečno ili po potrebi, a fokus je na konkretnom problemu i njegovom rešenju. Psihoterapija je proces koji ima intenzivniju dinamiku: seanse se održavaju jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje. Terapija se fokusira na unutrašnju dinamiku i istraživanje, kao i na promene u ponašanju, mišljenju i osećanju. Pored toga, pomaže klijentu da sam istraži moguća rešenja i izabere najbolje za sebe i svoj život u datom trenutku.
